Ванредном провидуру Винченцу Гритију (11. XII 1747.)

 

 

 

 

 

 

Ванредном провидуру Винченцу Гритију 

11. XII 1747. 

Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине мили, 

Били смо писали Кнежевићима једну умиљену књигу поради да даду вљеру тврду, е су се покорили и смехшали. И дошли су пред та[ј] град с главарима и даће вљеру тврду Вашему пресвијетлому господству докле Ви заповиједате. И то ће бит тврдо заисто, зашто су се и нама уфатили и ријеч дали. А сад молим Ваше пресвијетло господство те глааре дочека[ј]те лијепо и помилујте их и погодите им и те им људи пушта[ј]те, пошто ти вљеру даду. Није преше да их држите. Господине пресвијетли, ако нећете и моју коју послушат, не могу ти ја помагат крајину у мир држат, но ћу дић руке от крајине, а виђат свој поса. Ако ћете ме, ја сам са свијем срцем да Ве служимо и чујемо да си Лаза нашега пушта. Зафаљамо Вашему пресвијетлому господству, а није крив ни био, господине, тако ми Бога и блажене Госпе но је те муке све поднио на правду Бож[ј]у. Не слуша[ј] лажуне и шпијуне, господине пресвијетли, но мене слуша[ј] ако ћеш да ти је крајина у мир. И молимо те, те главаре справите мирно да се зло не чини. И давамо ријеч Вашему пресвијетлому господству да ћемо радит да се то зло помири, ма је сад рано. Нека им мало кала срце. 

И остајемо са свијем срцем на службу који Ви се потписујем. 

1747, дек[емвра?] 11. 

Бискуп Сава на службу и Лаза ми овамо пошљи, молимо Ваше пресвијетло господство. 

Адреса: Пресвијетлому господину, господину Виценцу Грити софрапроведуру 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 68 (1746—1747).