Ванредном провидуру Винченцу Гритију (7. XII 1747.)

 

 

 

 

 

 

Ванредном провидуру Винченцу Гритију 

7. XII 1747. 

Пресвијетли и преузвишени господине, господине мили, 

Били смо пуно смућени за велика зла која су окурила. Јесмо и Ваше пресвијетло господство једном књигом нашом расрдили. Иштемо грацију да нам опростите. То је било у огањ велики. Господине пресвијетли, за нашега Лаза ја ти се кунем Богом и мојом душом и мојијем поштењем да он није Харбанаса убио, нити је ту био кад су га друзи убили, но су њетови злотвори неправду сказали на њега. Зато те молим, господине пресвијетли преузвишени, нека остави истога синовца у тајство, а њега ми пушта[ј]. Ја ти за њега имам одговорит ако буде фалио и ја ти се за њега фатам. А ја ти се обећaјем са свом снагом да ћу настават да се то помири. Ако Бог уз[x]oће и ако Бог да, видијећемо се и очима брзо. Има бих пуно збора с Вашијем пресвијетлијем господством. 

И молимо Господина Бога за вашу преведрост. 

1747, декемвра?] 7. 

Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу 

Оригинал, Писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 69 (1748—1749) - уп. Миловић 1956 425 бр. 313.