Ванредном провидуру Винченцу Гритију (7. ІІ 1748.)

 

 

 

 

 

 

Ванредном провидуру Винченцу Гритију 

7. ІІ 1748. 

Пресвијетли и преузвишени господине, господине мој мили, 

Разумљели смо велико зло и крвопролиће које је окурило међу Ришњанима с проклетијех барунах који се Бога не боје, а преведрога принципа не боје. Сад помутише и поклаше Кумунитад рисaнску и разурише људи старинске и праве судите, који обедиваху сваку заповијед преведрога принципа, и тога истога капетана Деша Калуђеровића, правога и доброга, и вљернога, којега сад ћерају да га убију, којега пуно препоручујем Вашему пресвијетлому преузвишеному господству. Немојте га пуштати, господине мој мили, ни њега ни остале праве, а зле ћерај. Дуга је рука преведрога принципа. Ако страха не дате кому, ово све пође. Нешто се покла, а нешто ће дигнут от глади. По[ћ] ће све, господине мој пресвијетли, ако који начин не учините. И чујемо да су чинили да буде то зло неки редовници које имамо от цркве оћерат. Што мене то[к]а, ја ћу то учинит. И обећајемо се у свашто служит што узможемо. И молимо Господина Бога за Вашу преведрост.  

1748, фер[вара?] 7. 

Бискуп Сава на службу. 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 69 (1748—1749).