Ванредном провидуру Mаркантонију Тревизану
16. IX 1737.
Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине прегрљени,
Ми нижепотписани примили смо Вашу љубажљиву књигу коју сте писали поради што је окурило међу Црногорцима и међу Палином. Ми смо делонго писали главарима да се то врати и да се ђуста та работа, зашто је мене тешка та свађа и та мутња што се чини међу крајинама. И главу ми сломише. Жалимо се, ма веће жалимо Ваше пресвијетло и преузвишено господство, е ти главу ломе, него и себе. Нама је Палина пријатељ стари, ма га находим крива, зашто није дома починуло докле се работа ђуста. Његово не би погинуло, а ти си принцип, што заповиједаш, ваља сваки да обеди и да слуша. Тако смо писали и Црногорцима: штогођ заповиједате да послушају како свога принципа. И надамо а ће бити та работа ђустата и помирена. И препоручујем Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству оне от Махинах који су били убљени и рањени от Паштројевићах да бисте им дали коју помоћ, колико Ве Бог учи, да се умало, сиромаси, не изгубе. И за сваку работу ми смо Ви вљерне слуге. Сигурно можете имати чисту и стамениту вљеру.
Потписујем се и обећајем
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
1737, сек[темвра?] 16
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП
123 (1736—1737).
Нема коментара:
Постави коментар