Ванредном провидуру Валерију Антелмију (2. ІІІ 1753.)

 

 

 

 

 

 Ванредном провидуру Валерију Антелмију 

2. ІІІ 1753. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили, 

Иштемо проштеније. Јесмо фалили. Та књига Вашега пресвијетлога господства што је от преузвишенога господина ђенерала била забулана у нашу књигу, а ми не умијући чатит латински, и разабулали обије. Зато иштемо проштење. Јесмо фалили и молимо Ваше пресвијетло преузвишено господство за те луде и мало добре крстијане који су се супроћ Бога противили от своје лудости. Бог је реко:”Опростите, опростите сагрешенија брату вашему па и ја вам опростим”. По заповиједи Бож[ј]ој ја опрашћем да им је просто. 

И молимо се Вашему пресвијетлому преузвишеному господству да их пуштате. И жудимо Ви свакога добра и поштења. 

1753, мар[ча?] 2. 

Архијереј Сава скандаријски и приморски на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 72 (1750—1753).