Ванредном провидуру Ђустину Болду-у (23. VII 1756.)

 

 

 

 

 

Ванредном провидуру Ђустину Болду-у 

23. VII 1756. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили, 

Не мањкам испунит наш дуг с овијем нашијем малијем листом поклонит се Вашему пресвијетлому преузвишеному господству. И тако смо разумљели да сте наредили у Будву уфатит твојега правога и вљернога судита господина суђу Вукца Раданова. И кажу ми да сте га уставили поради аспpих црковнијех нашијех што смо дали за баштину на Гору Паштровску за коју су не у веће путах молили и кумили да је купимо. Сада, пресвијетли преузвишени господине, ако си га за то уфатио, ми смо се с истијем Вукцем Радановијем и ш његовом браћом и племеном Давидовићима нагодили за баштину Трипковића коју смо били купили и који је от њих племена Давидовићах. Ми смо за њу аспре имали наше и на добит, и шњима се простили и благословили и мир стали о Тројичину дне, о Русаљама. Сада преcвијетли господине, ако си га за то уфатио [ј]а те молим, како мога принципа, ослободи га. Ако ли је за које друге работе, ја се личим. Ти си и господар, и кастигат и помиловатват. А ми тако находимо да је он прави и вљерни судит преведрога принципа и да му се што згоди, да не би сад добро стоја они ко[н]фин на ону страну Паштровића ја знам да су то нечије ријечи неправедне на њега истога, ма лаж истини не може одољет нигдa нити ће. А ту су исту планину пок[у]пили Црвничаи свуколику који су цареви људи. А мене се чини да сам ја досад био и посад да ћу бит преведрога принципа, иако ме неки злотвори ћерају, ма ја нећу испод крила принципова никад, а тизи злотвори, и лажавци и шпијуни, тако ми тога свијета, да принципу буде сутра потреба, ништа му не ваљају нако да му штете крух. А ја их све знам, ма нека их. Што их нађе, то ти њима! 

И жудимо Ви свакога добра и поштења. 

1756, ијулија 23. 

Бискуп Сава на службу

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 77 (1755—1756).