Ванредном пpoвидуру Марину Донау
11. X 1746.
Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине мили,
Примили смо књигу коју сте ми послали што је писа капо от мора. Зато зафаљамо Вашему пресвијетлому господству. Имали смо у Луштицу једнога добра кршћанина, а Вашега правога судита, у којега смо сваку годину доходили на конак када смо ходили у визиту. А то је исти Марко Тројановић којега сте ставили у тавницу по ријечијех и наговору неправедному његовијех злотворах који говоре на њега неправду у што није, ни ће се наћи, но они баруни који на њега презентају неправду, они су у та ђела, јошт увећа како их ја знам. Лијепо молим те, господине пресвијетли, даруј ми тога сиромаха и нашега домаћина. Идемо у визиту, нека га нађемо дома. А ми смо слуге Ваше преведрости, но и опет молимо Ваше пресвијетло господство даруј ми га. И целивамо Ваше скуте и молимо Господина Бога за Вашу преведрост.
1746, ок[товра?] 11.
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 67 (1745—1746).
Нема коментара:
Постави коментар