Ванредном пpoвидуру Винченцу Гритију
21. IX 1748.
Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили,
Лукави Раковић и зли и мутни јест праве ставио те сиромахе у саквестар, истога Станишу Вукова и Рада Вулетића. По чистој с[вј]едоџби не може наћ никакву кривицу на њих но даје исти Раковић мито и находи лукаве људи који не знаду за Бога ништа, ни за грех[о]ту, ни за срамоту, но се куну лукаво и намећу биједу сиромасима, а ти сиромаси нијесу криви ништа. То чисто знамо, ма от добријех људих не бљеже. Зато молимо Ваше пресвијетло господство пуштај те сиромахе невољне и болесне, и праве, пак нека ставе по два добре чојка опет; ако их нађу криве, нека плате. Зато молимо Ваше пресвијетло господство докле се нијесу поклали да[ј]те орден такви главарима у Грбаљ да их помире.
И молимо Господина Бога за Вашу преведрост и жудимо Ви свакога добра и поштења.
1748, сек[темвра?] 21.
Бискуп Сава на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 69 (1748—1749).
Нема коментара:
Постави коментар