Ванредном провидуру Марку Кверинију
10. XII 1739.
Пресвијетли и преузвишени господине, господине мили,
Ми нижеименовани давамо на знање Вашему пресвијетлому и преузвишеному господству како смо били у Паштровиће и много муке имали докле смо смирили и увљерили Паштровиће и Црвничане, и Цетињане. И тада смо дошли дома. Јесмо се много ујазбили поради овога Побора што је убила својта сердарева. Заисто, господине, Побори нијесу могли то зло платит ничим нако главам, зашто су љути сиромаси. Сада се могу умирит ако ће их Ваше господство зват обије парте да им запријетите да ве то зло не кури напријед, но да ти вљеру даду по мир. И ми ћемо те послужит што будемо јаци. И како смо Ваше пресвијетло и преузвишено господство молили поради тога Марка Косијера, тако те и сад молимо учини му суд. Преведри принципе, ти си нам принцип и заповиједник, а ми тебе слуге, а пак, он от суда не бљежи. За то Ваше пресвијетло и преузвишено господство много мислимо и молимо Вaше пресвијетло господство да дате заповијед да нам не држе калуђера пред град. Ако ли је Ваша заповијед можемо трпљет и да га не шиљемо. Ми, фалећи Бога, погани нијесмо но чисти, нити су нам бранили досад.
И молимо Господина Бога за Ваше пресвијетло и преузвишено господство.
1739, дећември 10.
Бискуп Сава цетињски, и скандаријски, и приморски на службу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 58
(1739—1741).
Нема коментара:
Постави коментар