Ванредном провидуру Винченцу Гритију
18. I 1749.
Пресвијетли преузвишени господине, господине мој грљени,
Чули сте и разумљели Ваша преведрост за зло што је окурило у Грбаљ међу Брдарима и Миловићима. Заисто, господине, Брдарима је напаст, а све то чини злосретње мито, зашто да мита није, сва би, земља мирна била. Главарима се хоће доста, а сиромаси немају отк[у]д дават. Сада, господине пресвијетли, ако нећете стиснут главаре у Котор да се то помири, хоће пуно зла бит и хоће се опет поклат. А тако се говори да нијесу Брдари ни убили тога Миловића, но иста парта Миловића да га је убила. Сад Ваша преведрост то може стиснут и умирит.
И жудимо Ви свакога добра и поштења.
1749, [j]ануарија 18.
Бискуп Сава на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве ИАК, фонд УП 70 (1749—1750).
Нема коментара:
Постави коментар