Ванредном провидуру Винченцу Гритију (30. I 1747.)

 

 

 

 

 

 

Ванредном провидуру Винченцу Гритију 

30. I 1747. 

Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине мили, 

Сердар је Савић дoхoдио к нама и нам показа све Ваше заповиједи от мира. И ми смо писали књиге у сву Црну Гору сваки да стане с миром, а Савићу наредио да скупи збор и да ти даду вљеру тврђу от мира и да пуштате те људи праве што сте ту уставили. Веруј мене, господине пресвијетли, ти људи нијесу криви ништа, но су их побили Харбанаси на правду Бож[ј]у. А дошли су на Вашу ријеч и вљеру да се мире с Кртољанима. И ми смо им били писали да дођу на Вашу заповијед, пак сад криви шетају по Котору, а прави у тавнице и у гвожђа. Сад изнова чусмо да су твоји судити оћерали испод Кртолах из шкоља Вука Никова с Мирца сто и седамдесет бравах. Ја Црногорце уста[в]љам и кунем и молим да не иду на судите принципове, а судити војују. Сада те молим како мога принципа пушта[i] ми те људи и врати ми плијен, а вљера да се учини. Ако ли не може бит тако, ја се личим от свијех. Немојте мене призиват, ни кривит но Ви, ето, и крајина и остало. Вићајте како знате. 

И остајем на службу који Ви се потписујем. 

1747, [i]ануарија 30. 

Бискуп Сава скандаријски и приморски 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 68 (1746—1747).