Ванредном провидуру Валерију Антелмију
20. VII 1752.
Пресвијетли преузвишени господине, господине мили,
Ево ти се находимо слаби почијевајући у постељи. Фала Господину Богу који ме помилова и сјетио болешћу за моја сагрешенија. И опрости нам, пресвијетли преузвишени господине, е ти тежамо поради тијех сиромахах [K]ртољанах који гину бе[з] суда на правду Бож[ј]у. Вpx поштења мога нијесу криви нимало, но жалим хоће изгинут на правду Бож[ј]y. Зато молимо ваше преузвишено пресвијетло господство, преведри принципе, умилосрди се на те јадне сиромахе, а твоје судите. Пушти једнога, а други нека пати, а пак ја ти се и за тога фатам да ће ти бит у свака доба у руке. Жа ми је господине пресвијетли, хоће ливсaт у тавницу на правду, Бож[j]у без суда. За љубав Бож[j]у, господине грација, грација!
1752, ијулија 20.
Митрополит Сава скандаријски и приморски на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 72 (1750—1753).
Нема коментара:
Постави коментар