Ванредном провидуру Ђустину Болду-у
18. X 1756.
Пресвијетли господине, господине мој мили,
Зафаљамо Ви на љубав и на пријатељство и на узданицу, зашто ево 40 годинах како ја, сиромах, служим о мојему харчу преведрога принципа вљерно. Тако ме вљера не убила, и посад мислим, иако ми не ваља ни мене, ни крајини, ни служба, ни добро, ни вљера, ни вљерност, но не хоћете сасвијем стопит, ако Ви Бог допушти. Приђе смо изгубили прекрасни и многоцени Манастир на Цетиње за преведрога принципа. У то не није помога ни апре. Сад имамо двије црквице ће се Богу молимо и двије-три кућине. Ето видимо лијепо отворенијех очих да водите Турке на срамоту да их развале, ма се нећете у то пофалит нимало, но ће то, ако Бог да и за Вас у зо час бит; теке ова крајина погине, и Ви ћете, ако Бог да. Поради два али три лупежа зашто хоћете изгубит и себе и нас? Ја нијесам ни вљерова докле сам има копије от [к]њигах Вашијех што су нам Турци послали које ћемо силат на свакога, и цара, и краља. Нека виде Ваше кршћанство и Вашу вљеру што чините от кршћанах, а приказаћемо и нашу службу, и вљеру, и вљерност, и нашу крв коју смо просули за преведрога принципа, а све залуду, како види Бог и људи. А сад молимо преузвишенога Господина ђенерала [и] пресвијетлог господина провидура и кумим Богом и светијем Марком да те Турке уставе. И да ће што дат, неће от свога но от платах ове јадне крајине које су исте плате све крвљу измијешате у пуно путах, а не једанпут. А знамо како их водите, да их можете и уставит. Ако ли и нећете, фала да је Богу, а ми их чекамо и хоћемо их послужит с помоћу Бож[ј]ом колико најбоље узможемо. Ако не и добије, срамота ни није, но ће већа њему, ако ми њега добисмо, а надамо се у Бога и у пресвету Богородицу да ће нам бит у помоћ, зашто нијесмо криви, но је нама напаст и от њих и от Вас. А ја нијесам невљера, пресвијетли принципу, тако ме вљера не убила, и ако сам, убила ме, ако ли нијесам, убила Вас да се љуто кајете што сте учиили и што чините од ове крајине. А писаћу и самому принципу што се чини од ове јадне крајине која је пуно крви за њега просула, зашто ако су Црногорци што фалили, Ви сте их нагнали који им суда не чините. И жудимо Ви добра здравља и поштења.
И Бог Вас веселио!
1756, ок[товра?] 18.
Прави и вљерни слуга пресвијетлога принципа бискуп Сава скандарински и приморски на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 81 (1755—1758).
Нема коментара:
Постави коментар