Ванредном провидуру Валерију Антелмију (2. IX 1751.)

 

 

 

 

 

Ванредном провидуру Валерију Антелмију 

2. IX 1751. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој грљени, 

Давамо на знање Вашему пресвијетлому преузвишеному господству како чујемо да се чине и хоћe се учинит неке новитаде у држави преведрога принципа, а бојим се без вашега знања и без дукале преведрога принципа. Доша је један протопоп и један игуман, из Котарах оба, и ето их у игумна на Савину у манастир али на [Т]оплу и хоте да се постављају владикама на Делмацију и над Новијем, а да их посвете владике који су у т[у]рско, босански и херцеговачки, и да се стану на сабор и на вијећу у Требиње. Не знам, преведри принципе, је ли ваше заповијед. Толико мене подиже она ваздашња љуба и вљерна служба дат Ви на знање. А тако ми се чини да је то ђело допуштато от преведрога принципа да би то било у наше руке да их посветимо који стојимо у држави преведрога принципа и који сваки дан служимо непрестано и обећајемо се до наше самрти. Гледај, преведри принципе, да ти се сва крајина не ребела. И тому је начелник Јово Џаковић с дружином. И ми нашу дужност испуњамо, а ти си господар, чини како хоћеш. И знате да смо Ваши вазда. 

И молимо Господина Бога за Вашу преведрост. 

1751, сек[темвра?] 2. 

Бискуп Сава на службу вљерно 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 71 (1750—1752).