Ванредном провидуру Валерију Антелмију
12. IX 1750.
Пресвијетли преузвишени господине, господине грљени,
Давамо на знање Вашему пресвијетлому господству како смо били на Цетиње. И ту бљеху главари от све земље. И ми их молисмо и учисмо словом Божијем како пастир да се мире [ca] судитима принциповијема. И сви су послушали и рекли хоће се мирит. И вљеру су дали до Покладах, а у вљеру да се мире, но се плачу, господине пресвијетли зашто њима не допуштате да пођу у Млетке како друзијема допуштајете. И ја сам им обећа да ћу молит Ваше пресвијетло господство да им допуштате, а таице да оставе у Котор.
И молимо Господина Бога за вашу преведрост.
1750, сек[темвра?] 12.
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
И Озринићи ту не бљеху.
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 73 (1750—1753).
Нема коментара:
Постави коментар