Ванредном провидуру Валерију Антелмију
Новембар 1750.
Пресвијетли преузвишени господине, господине грљени,
Давамо на знање Вашему пресвијетлому господству како смо силали тога Митра Бугарина на стругу на пазар да ми донесе робе што ми је за потребу за манастир. И доша је има месец данах но га су уставила зла времена која су била, како зна добро Ваше пресвијетло господство. Зато Ваше пресвијетло Господство молимо да бисте га пуштали у бутигу, а фала Богу зла нема, а стоја је код нас мљесец данах и работа у нас. И то је наш чојак, а слуга преведрога принципа. Не бих рад да га тко облаже у Вашега пресвијетлога господства, зашто има доста лажунах у та[ј] исти град, ма си ти наш принцип и права терезија от суда. Зато Ви је Господин Бог да срећу и мир, и за крајину, и за друге работе сваке. Да Бог да и посад како је досад! Ова је крајина починула откада је Господин Бог посла к нама Ваше пресвијетло господство. Заисто имаш велики дар и милост от Господина Бога. И тому се радујемо.
И молимо Господина Бога за Вашу преведрост. И чекамо мили одговор и жудимо Ви свакога добра и поштења.
1750, нојември.
Бискуп Сава на службу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 73 (1750—1753).
Нема коментара:
Постави коментар