Ванредном пpoвидуру Ђустину Болду-у (24. XI 1756.)

 

 

 

 

 

Ванредном пpoвидуру Ђустину Болду-у 

24. XI 1756. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили, 

Молим Ваше пресвијетло господство немојте се на нас срдит и прогњеват, зашто ми се тако чини нијесам мому пресвијетлому принципу ни у што фалио, ни сагрешио, ни супроћ њега којом неправдом хoдио, но служио право, ево, 40 годинах данах; нисам штедио блага ни живота; нисам рати љубио с Турцима ни с Латинима но живова у љубави и у милости. И мене господа миловала сва, како и Ваше господство. Ето дође ђаво, смути све, пак пође не знам ни куђ, ни што и понесе ми оно црковно што би от ваље све. Нијесам ни знава докле сам јуче сљега у Махине. И да не дођу Турци, ја сам похарат и погинуо, и оста без ништа но с голијем животом и нешто књигах црковнијех из шта смо се Богу молили. Сад, пресвијетли преузвишени господине, ево 50 годинах како сам у твоју земљу и на твоју службу. Ако ћеш ме сахранит, су ово књигах, сахрани, знам да мож[еш], ако ли нећеш, фала да је Богу, већ, не бринем за мој живот ништа, пошто сам оста без ништа. И чекам от Вашега пресвијетлога господства милостиви одговор. 

И молимо Господина Бога за Вашу преведрост. 

1756, нојемрија 24. 

Архијереј Сава на службу Ваше преведрости 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 80 (1755-1758).