Ванредном провидуру Ђованију Батисти Албрицију
25. IX 1744.
Пресвијетли и преузвишени господине, господине грљени,
Давамо на знање Вашему пресвијетлому и преузвшеному господству како чујемо и видимо да је велика неслога и немир меру судитима преведрога принципа, а то истијема Грбљанима велика мутња и неслога, ризикa дa велико зло буде и покољ. Главари и старјешине плачу на млађе и на сиромахе да их не слушају и не обедивају њихов суд и правду, а сиромаси и пук вас плаче да им суда и правде није а неправде и зла сиромасима доста. И тако сиромаси плачу и говоре: „Ако преведри принцип на нас неће погледат његовијем преведријем оком и ако нама не буде суда и правде, ваља да бљежимо у Турке, ако ни не нађе место преведри принципе. А сад, пресвијетли и преузвишени господине, ти си принцип на ову крајину. Ти виђи и разбери. Ја сам дужан да Ви дам на знање, зашто ти с[и] им принцип и господар от тијела, а ми смо от душе. Ваља да гледам добро да не погине која душа кршћанска које су нама предате да их чувамо.
И молимо Господина Бога за Ваше пресвијетло и преузвишено господство. 1744, сек[темвра?] 25.
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу преведрому мому принципу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 65
(1744—1745).
Нема коментара:
Постави коментар