Ванредном провидуру Цанантонију Мору (25. II 1754.)

 

 

 

 

 

 

Ванредном провидуру Цанантонију Мору 

25. II 1754. 

Многопоштовани господине, господине загрљени, 

Откако је пупликата света вљера нова от Иjeрусалима којој врата адова одолети неће ни може. Знате, на светом кршћењу који се обећа за ону душу ка Богу, а с друге стране враг се обећа да ће предобити. Ово говорим смут[љив]цима противнијем цркви католичанској, не Вама, зашто је враг у друштво био с онијем који су јереси износили и противили се истини познаној, како доста и сами знате. 

Био сам ту неки дан информан за једну новитад, који се пуно чудим поради женидбе нашега Миха Савина који је дијете наше от малахна ђетета, како сва ова крајина зна. Тога ради пошто се оженио из Будве от Батуте, изљегоше новитати. Једна, да је његов слуга на име његово истога Миха, чинио некакве облегацијуне у официји от Будве бе[з] знања Михова, и без прокуре от њега и без никаква ђела Михова. Будући дијете, његов момак дао ријеч у официји, а писао се канпануљ. 

Михо Савин и жена његова Маре јесу се вљенча[л]и добровољно оба по закону грчаскому без никаквијех инпењах ни црковнијех ни с[вј]етовнијех. Сада разумијем да имаш област от светога оца папе и област принципову, а да заповиједаш галијом ђeнераловом и каинама страорденарија софрапровидура,  ипак да хоћеш гркиње силом у рај повест исувише да ставиш под ноге миритане дукале које су ми допуштане от преведре Репуплике Мљетачке коју нам је да област да је имамо врх цркавах, и црковнијех официјаторах и свега пука који се закону грчаскому и у Приморје и Скандарију. А ти си ми забранио попу у Котор от закона грчaскога да нема реченој Миховој жени никаква сакрамента допустити ђела црковнога, која се обратила добровољно у закон грчаски без ничијега пресваћивања ни науке, заисто, који су и стари от старине били закона грчаскога. А паче без броја латине се неке цијеле грчаске фамиље и удају се гркиње за латине и латине се њиховом вољм и Вашом науком без никаква знања и панчања нашега. Јесу и латинке које се удају за грке, пак се обраћају на закон грчаски, јер наши попови нијесу учени. Зато их не нуде и зато нас не зовете от закона грческога него от закона шћавунскога чисматици. 

Ми, какви смо гођ, истини познаној нијесмо противни, ни закон римски хулимо, а бољему веселимо се да ћемо бити уједно како смо и били. Ни ћу ја бити одговорник у преведри Консељ о[д] десет ни за какву мутњу ни противност пуку зашто протештајем, зашто принцип заповиједа и вама и нама, јер је милост принципова и за веће. Те криве работе не дезгустаје ови пук, ни ћера от себе, а некмоли да Вама допусти наше врх свега дукале поломити. Но те молим како мога брата стојмо у пријатељство, а остани се од те женске главе. Немо[ј] jе силом силоват, а прво када и ја дођем доље, ако господина бискупа не буде, бићеш ти и ја, пак ћемо је с клетвом заминати. Тада нека држи како хоће. 

Ако збиља велите, што не верујем, да смо ми изгубљени и они који се обраћају у закон шћавунски, а ми изнађимо све шћавуне који су се полатинили и шћавунке које су се обратил[е] у закон римски и све римске које су се за шћавунима удале и у закон шћавунски обратиле, пак их обратимо у они закон који су се крстили и родили, но ваља да промислимо хоће ли нас послушат. Ако ли ћемо их и силом нагонит, ја вас питам који закону и римскому и грчаскому наносим свако поштење једној цркви католичанској коју не дијелимо ни можемо - а, мој драги брате, и приђе је било и бискупах и арцибискупах, ма овијех работах било није, нити је право да улази скандала у пук, зашто низашто приђе пе може како за то, нити је потреба да чесова жалба буде надаље чути, а та жена у ње вољу стоји, теке није право силовати је. И ми се бољему надамо да у пријатељству живимо ка и браћа, а не црковни злотвори, који Ви наносим от [с]рца стиму от Вашега многопоштенога господства. 

1754, фер[вара?] 25. 

Ваш брат бискуп Сава скандарински и приморски на службу

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 74 (1753—1754).