Ванредном провидуру Ђованију Батисти Албрицију (5. VII 1742.)

 

 

 

 

Ванредном провидуру Ђованију Батисти Албрицију 

5. VII 1742. 

Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине мили,

Ми нижеименовани поклањамо се и поздрављамо мило и драго Ваше пресвијетло и преузвишено господство. И дајемо Ви на знање како смо били пасаних годиштах купили један брод за служит наш кувенат и били смо га дали Крстићу Перезићу да ми га мантења и да је патрун от њега, и што је добива, давали смо му половину. Сада, преузвишени господине, Перезић јест упануо у муке и у траваље; у море не смије но је нам брод оставио и рефуда, а ми смо исти дали за њ триста цекинах у злато. Сада смо се мучили и искали трговце у Боку да га продам. И нашли смо исте принципове људи. Зато молимо Ваше пресвијетло и преузвишено господство и ту грацију иштемо да бисте писали кнезу от Будве да би учинио књигу от продаје по канџаљери, али ђе Ви заповиједате, зашто је брод остара те добро не може стат. А зље ми је толико благо изгубит. А сва крајина зна да је брод мој. И чекамо одговор от Ваше преведрости. 

И молимо господина Бога за Ваше пресвијетло преузвишено здравље и жудимо Ви свакога поштења. И можете се поуздат да смо Ви вљерни слуге. 

1742, ијулија 5. 

Бискуп Сава скадаријски и приморски на службу 

Оригинал, Писан руком владике Саве. 

ИАК, фонд УП 198 бр. 452 (уп. факсимил у књизи: Архиви и наука. Кулшурно блаio Црне Горе. - Београд (изложба докумената Историјског архива Котор). 1980, 65 (под уредништвом др Милоша Милошевића).