Ванредном пpoвидуру Марину Донау
1. I 1746.
Пресвијетли и преузвишени господине, господине мој мили,
Ми нижеименовани понижено просимо грацију у Вашега пресвијетлога и преузвишенога господства. Нијесмо имали коље Вас приђе поздравит от великога мојега труда и муке које имам међу овом дивљом крајином. Не даду ми ни празника починут, ни блага дневи учинит. Синоћ јесмо дошли из нахије Црвнице. И поздрављамо мило и драго Ваше пресвијетло преузвишено господство. И примили смо књиге које си нам посла и у њих грацију за Пијера Луштицу што су нам дарова[ли] преведри принцип и преведри Сенат. Ми се клањамо понижено и обећaјемо верно служит до смрти моје преведрому мому принципу и преведрому Сенату. Цуцама и Озринићима јесмо писали једну књигу проклету да врате ни плијен. Ако ли не врате, писали смо да иде земља на њих. Ако ли не врате, писали смо да иде земља на њих. А све ће Ви казат сердар Стано који зна наше муке. И у свашто ми заповиђите. Што можемо да служимо, ми смо Ваши у свако доба сваком службом са свијем срцем.
И молимо Господина Бога за ваше пресвијетло здравље и господство и жудимо Ви свакога добра и поштења.
1746, [j]ануарија 1.
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 67 (1745—1746).
Нема коментара:
Постави коментар