Млетачком дужду (20. XI 1744.)

 

 

 

 

Млетачком дужду 

20. XI 1744. 

Преведри принципе, 

Ми нижеименовани понижено, умиљено и подло[ж]но поклањамо се Вашој преведрости. И за испунит наш дуг давамо Ви на знање како, фалећи господина Бога, здраво смо се врнули на нашу крајину от пута на којему смо били от Мошковије вазда пужбу Ваше преведрости. И нашли смо ову нашу крајину веома смућену. И та мутња би пошто ми кренусмо на пут речени. Зашто да смо се ми [овде] находили, не би Црногорци упадали у зла што су чинили, зашто их ми беспрестано карамо и учимо по нашему закону да се от свакога зла оставе, а налавластито то судитах Ваше преведрости, с овијем истијем начином није их умио учити они кога смо оставили на наше мљесто црковно него непофаљеном памећу владао се. Ми подложанством и чистијем срцем и јесмо и бићемо вазда с диком за приказати наш послух преузвишенијема заповиједима Ваше преведрости, уздајући се и ми добити у свако [в]ријеме преведре Ваше милости. 

Пошто смо се врнули на ове стране от нашега пута, разум[ље]ли смо како је један наш калуђер, горје именовани који се именује Василије, бијаше пошо утај[н]о у та[ј] преведри град на име от крајине црногорске како један инбашадур за приказати се Вашој преведрости и за просити преведрости Вашеје многе ствари, а навластито за плакати се на неку господу која нијесу то заслужили. Ни њему, калуђеру, то се не пристојаше метати ни прифаћати речени пут от Мљетаках који је прифатио по самој његовој памети бе[з] знања све крајине Црне Горе. А што се плакао на речену господу, никаква истина није била, ни помисли крајини црногорске, ни ми истизи то никакво не бегенишемо заисто. Истином и по души достојно јест да исповиједамо Вашој преведрости на властито за господина кавалијера и сопраитедента Болицу да јест он вазда настојао за мир от крајине и учинио да живу подложени заповиједима Ваше преведрости како су и његови вјерни и достојни стари и веће от једнога пута када су сиједала кола от кметовах за мирити крајину по заповиједи ваше преведрости, толико под преузвишенијем господином ђенералом Дулфинцем колико под пресвијетлијем господином сопрапровидуром Тревизанцем. И јесмо се и ми исти находили звани от речене млетачке господине и с господином реченијем кавалијером Болицом вазда се крајина мирила без никакве мутње и вазда смо се и ми и крајина ш њим пофалили од када јест прифатио службу Ваше преведрости. Дакле, све што јест супроћи њему било приказато Вашој преведрости, то су све чинили њихови непријатељи, а с никаквом истином ни помисли крајине. Толико ми, толико сва крајина, препоручујемо се Вашој преведрости и подложно и умиљно се поклањамо Вашој преведрости. Понижена и умиљена, и подло[ж]на, и вјерна слуга ваше преведрости владика Сава скандаријски и приморски. 

От Црне Горе, на 20. нојембра 

Адреса: нема. 

Оригинал, писан руком владике Саве. ЗЈТ 8711 -XXIV-а.