Ванредном провидуру Винченцу Гритију
1749.
Идемо
понижено поклонити се Вашему пресвитому господству с овијем нашијем малијем листом.
И приказујем Вашој преведрости како мишљах поћи у Луштицу у визиту и Ваше
пресвијетло господство рекло Стефану да причекамо једну сетеману. И ми испунили
Вашу заповијед и чекали цијелу сетеману, пак пошли. И тако Ваше пресвијетло
господство разумљело и нама послало да се вратимо замало. Ја сам Вашу заповијед
обедио и вратио се. Дошли [с]мо у попа у Луштицу; нашли смо попа бона и слаба.
Има двије године како је болан. Ја сам ста у једну кућу с мојијема љу[д]ма, а
поп и чељад у другу. Мијешали се нијесмо ни с ким, ни сам ходио у визиту, но
смо разумљели Вашу заповијед и вратили се ончас, како ће ти бит каза господин
војвода от контада с којијем сам се става у Кртоле на путу када смо се вратили.
И молимо Ваше пресвијетло господство немојте имат зло срце на попа али на
капетана, зашто нијесу у то криви ништа, а поп слаб, болестан. Не бих рад да му
дође која јазба, но и опет молим Ваше пресвијетло господство немојте имат коју
злу вољу на њега. И молимо те, пресвијетли господине, за тога Митра Бугарина.
Смилујте се на њега. Ето толико доба како стоји пред Котор. И ми Вашу сваку
(заповијед) обедивамо и служимо господству пресвијетлому. Нека и нама која
прође у Вашега господства, а зла није ничесова, Богу фала, но је све здраво и
добро на сваку банду.
И ми смо Ваше слуге вљерне они исти први са свијем срцем.
И молимо
Господина Бога за Ваше господско здравље.
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
Оригинал, Писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 69 (1748—1749).
Нема коментара:
Постави коментар