Ванредном пpoвидуру Цанантонију Мору
24. VII [1753—1754 (?)]
Пресвијетли преузвишени мој господине, господине мили,
Ми смо радили са свијем срцем и са свом снагом да је ова крајина у миру. Пак зло сад не стојаше, но је смутише проклети Паштровићи да је њих анатема! А суд от земље не говори да сијеку праве људи и муку њих узимају. То Бог није река, но су они прво Богу непокорни, пак свому истому принципу нијесу покорни ничим нако лијепијема ријечима. A ја не могу ни њима, ни Махинама ништа но им, ето, принцип, нека он у то мисли, ако ли би. Нека ослоне на тога принципа што је у Будву који покла и смути самотрећи сву земљу. Да Бог да и много милостива девица Богородица да му се смути утроба! Писали смо Махинама [ј]утрос једну књигу и молили [и]х да справе тога господина и не знамо како ће учинит.
И молимо Господина Бога за Ваше господско здравље.
Августа 24.
Ваш кум и
пријатель Владика Сава на службу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УГ 74 (1753—1754).
Нема коментара:
Постави коментар