Ванредном провидуру Ђустину Болду-у
8. IX 1755.
Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили,
Ми нижеименовани клањамо се Вашему пресвијетлому господству и захваљавамо на свакој Вашој милости коју на нас имате. И тако сам разумио да сте уфатили под арест Томицу Радовића от Рисна, може бит за његову кривицу али правду. Ти си наш принцип и господар. Можете и права и крива уфатит и кастигат заисто. Господине пресвијетли, тво[ј] је судит, а нама је зет. И боли ме у срце његова мука, зашто и ми и сва крајина држали смо га за права и вјерна, како ће ти сваки крстијанин тако ос[вј]едочит. Зато се клањамо вашој преведрости, и целивамо Ваше скуте и молимо Ваше пресвијетло господство дарујте ми ту грацију, пуштите га, зашто је туђе благо просуо по Херцеговини у трговину, а нема му тко скуџават, но ће му поћ кућа по злу, а ја ти се фатам са свијема његовијема пријатељима у свака доба да ће ти бит у руке кад буде твоја заповијед.
И молимо Ваше пресвијетло господство нека ми прође та грација, а ми смо вазда на службу Вашу и бићемо.
И молимо Господина Бога за Ваше преузвишено здравље.
1755, сек[темвра?] 8.
Бискуп Сава скандарински и приморски на службу
И шиљемо нашега калуђера Стефана да Ви се поклони и поздрави Ваше пресвијетло преузвишено господство.
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 78 (1755-1757).
Нема коментара:
Постави коментар