Ванредном провидуру Винченцу Гритију (10. VIII 1748.)

 

 

 

 

 

 

Ванредном провидуру Винченцу Гритију 

10. VIII 1748. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили,

Штогође сам ти писа и штoгoђ ти пишем све по банди, а ова данашња [књига] на банду која ми се трата и до душе и до образа. Како сам лани најприје к Вама дошао да се поклоним и поздравим Вашему пресвијетлому господству и најпрву грацију коју си ми дао да се не правда Каменар с Милошевићем, тако си ми вјеру и ријеч допуштио. Исти Јакобовић, с друге стране, и вјеру ми дао како се врати с Новога да ће то он ђустат. Сада ми дође плач от Вука Дабова да су га почели потезат по правдах за ову исту работу за коју се много чудим и Вашему пресвијетлому господству и господину Иjeрoлиму. Тако ми на образ погледасте и такога не стимасте, а мене је била грација даривата и за криве људи који су били у галије и у камароте, а некyђe ли за једну работу праву коју, ако се не могу међу њима ђустат, ево доста добријех људих от крајине који и крви мире, а некм[о]ли те лукавштине које су учињене међу њима. Што приђе суд судио, то ће по банди стати кад му се мило књигом бранит, а остале ће работе на свијетло изаћ, е није то тако како су те и[н]формали, но им је мило људи сиромахе пеђевсaт, а тога неће ни Бог ни принцип. Ако ли се мисли како инако те се не ђустају, али Јакобовић између њих, како му је свака работа у руке, и чини и говори што му је драго, али на добре људи от крајине коју ће сваку работу разабрати. Ако ли нећете никако, отпишите ми. И ја принципа без плате служим и не иштем плате, а мене м[е]ђу вами не ваља једна ријеч. 

И жудимо Ви свакога поштења. 

1748, августа 10. 

Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УГ 69 (1748—1749).