Мајору Стефану Петровићу
Стањевићи, 5. I 1760.
Пресвијетли и високородни господине, господине мој мили,
Разумљели смо от господина Ђура Јовова е сте пријахали на Трст. Зато не мањкам испунит мој дуг и поздравит Ваше пресвијетло господство, који Ве жељно поздрављамо и умиљено, и Ваше господство, тако и вашу госпожду супругу, а нашу родицу, и поздрав и благословеније вам љубазно пришиљемо. И чудим се оволико времена паса да нас не поздрависте једнијем малијем листом. Заборавили сте нашу љубав коначно. То виђу. А ја невинан ни тебе, ни другим, ни усти, ни писмено ничово. А неки дураци просипали неправду на нас њиховијема смраднијема устима и њихова ђела сказивали и на мене говорили. А ми благодетију Божијеју, ево, 40 годах како јесмо архијереј православни и своју убогују митрополију и епархију држали у миру и удобру са свакијем, а с помоћу Јеје инператорскога величаства. А сад некизи који тамо пођосте напунисте лажах сву Русију. Ни се зна старијега, ни млађега, но све једнако. А што су мене неправдом проносили, нијесу мене но себе. А фалећи Бога, мене зна и Бог и људи, и моје живљење. А они су ла[г]али како чрти. Сада давам на знање Вашему господству како иде Вуколаје Станишић, исти родни син господина говернатора Станислава Станишића, и његова браћа Вашему високородију и Вашој супр[у]ги, а њиховој племеници и сародници, поради да им предате њихово именије: закладе, хаљине, аспре, медаље, све што је покојни гувернатор, отац исти Вуколајев, и све је остало от њега. Он је његов исти син — наследник. И ја те молим, и Ваше господство и Вашу супругу, то му све очино да[ј]те, зашто кад не бисте то дали, та би кућа и ђеца покојнога говернатора пропала сасвијем. Но кад Ве Бог ту донио то му предајте да даље не иде. А за друго ти не пишем, но ће ти усти сказат све исти Станишићи. Архи[ђ]акон Стефан одаје Вашем високородију поклон и поздрав. Тако и Вашој супруги. И Вам желим свакога добра и поштења, и мир Христов, и благодет Бож[j]а са Вами да будет!
1760, [ј]ануарија 5, на Стањевиће
Архијереј Сава Петрович на службу
Адреса: Високородному господину мајору Стефану Петровичу у Тријешће али где се нађе
Оригинал, писан руком владике Саве. ЗЈТ 8711 -XXIV/a-3.
Нема коментара:
Постави коментар