Ванредном провидуру Цанантонију Мору
18. I 1755.
Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили,
Клањамо се Вашему пресвијетлому господству и пуно Ваше пресвијетло господство поздрављамо. И како сте нам заповиђели за солдате, који су Ви утекли, да провидимо, ми смо та[ј] час послали на сваку банду да их тражимо. И били смо послали Владику Василија у Црвницу, како су се били побили, да их устави да се не бију. И тако смо и Владики били препоручили да их тражи. И ето, шиљемо Вашему пресвијетлому господству његову исту књигу што нам пише. Виђи, преведри принципе, ко ти вљера ко ли невљера, тко је лажа ко ли није, а тко ти је невљера, убио га Бог и Бож[ј] вљера! И молимо Ваше пресвијетло господство ако ти их врате, просимо за њих грацију. Они су били преварени, бедни сиромаси, и ту Ви књигу шиљемо на вљеру да сваки не зна. И остајем завазда на службу мому пресвијетлому принципу.
И молимо Господина Бога за вашу преведрост.
1755, [ј]ануарија 18.
Бискуп Сава скандарински и приморски на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК. фонд УП 74 (1753-1754) - уп. Миловић 1956 431
бр. 391.
Нема коментара:
Постави коментар