Ванредном пpoвидуру Mаркантонију Тревизану
31. XII 1738.
Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине прегрљени,
Ми нижепотписани давамо на знање Вашему свијетлому
и преузвишеному господству како су неке новитаде изнова излегле от Вашијех
фратарах и су на оток под Кртоле: чине једне неприлике што нијесу први чинили,
вљеру нашу псују и не стимају низашто, муче христијане и кршћане тудије, теке
се чудимо што чине. За то, господине пресвијетли, много ће ти људих
пос[вј]едочит да у Кртоле и у Луштицу није било от старине ниједнога латинина,
но све хришћани от нашега закона, ма сад има и латинах. Ја не сметам ако ће и
они поћ. Закон је Ваш свет и добар, ма
нијесмо ни ми погани, нијесмо Турци, но смо крштени у закон свет и добар
грчаски, и ми стојимо на п[од]ументу, како нам заповиједа црква вaсточна. Зато
веома молим Ваше пресвијетло и преузвишено господство заповијeдa[ј] им, како
принцип који си, нека стоје с миром, нека пук не муте, а ми се у њих ствари не
мећемо. Нека с миром благују и пију, и почијевају, зашто они мљу да га сваки
муктице благује како и они. И молим много Ваше пресвијетло и преузвишено
господство даруј ми тога Кртољанина; није им крив, сиромах, ништа. Ту ми
грацију даруј. Ми смо твоје вљерне слуге и бићемо. Ти си нам принцип. Ми смо
свеђер у твоје руке. От Господина Бога и от Вашега господства утећи се не може.
И молимо Господина Бога за Ваше пресвијетло и преузвишено господство и жудимо Ви свакога поштења.
1738, декември 31.
Владика Сава на службу Вашега пресвијетлога и
преузвишенога господства
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 57 (1737—1738).
Нема коментара:
Постави коментар