Ванредном провидуру Данијелу Ренијери (12. III 1758.)

 

 

 

 

 

Ванредном провидуру Данијелу Ренијери 

12. III 1758. 

Пресвијетли преузвишени господине, господине мој грљени, 

Има тридесет годинах како служим преведрога принципа вљерно, тако ми светога Марка! И крајину сам му држа у миру, како зна Бог, и господа и сва крајина. Пак има 5 годинах како дођоше неколико вуковах и хиљада ђаволах ш њима и сву крајину смутише и поклаше, како и сами добро знат и видите. И ја уто крив нијесам заисто, преведри принципе, но сте ме одбили от своје милости на правду Бож[ј]y, и мене и сву крајину, која је вазда вљерно служила преведрога принципа. Што говорите за њиве шкаљарске и за ко[н]фине, ја говорим и вазда сам говорио да ја не тичем, ни други у конфине принципове и цареве. Они зато мисле, а који није послуша и који се неће вратит са злога пута на добри, кајаће се, како су и мнози. Који ли се обрати и покаје, биће пријемљен, и загрљен, и грехови му опроштени. Друго за књиге фалсe и лажаве које су дошле у преведри Сенат на име моје и свијех главарах и све крајине, то се неће наћ истина нигда да смо ми писали, ни крајина. А што веле да је мој мухур, то су мухури фалси, нису моји, ни главарски, но ђавољи. Ђаво се може свакојако прометат и мутит докле врат сломи. 

А сада те молим, како мога принципа и кумим Богом и светијем Марком, нeмo[ј] имат зло срце на мене и на главаре, и на крајину, но нас милуј, како си вазда, а ми ћемо те служит вљерно, како смо вазда. А тко је ово смутио, смутио га Бог и убио скоро! И ово ти пишем истинито из ријечи свије главарах који ти се клањамо и скуте целивамо. И не службу остајемо и молимо Господина Бога за Вашу преведрост. 

1758, мар[ча?] 12. 

Сава митрополит скандарински и приморски на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 83 (1758—1760).