Сентенција владике Саве
Стањевићи, 5. IV 1746.
Да јест веденије васакому правому суду и чистому и правому господару, како посјекоше у Поље Мрчево, под манастир, маска црковнога. И поче тражит игуман Стефан Баљковић и сви старјешине от Грбља ко је тога маска посјека. И тако ђаво настави злотворе [J]ова Прибиловића. И пођоше истому Игумну Стефану и гувернадуру Нику и рекоше:”Тога је маска посјека Јово Прибиловић заисто”. И суд c[ј]еда у три пута. Јово Прибиловић нигда се у то не даде, а суд на њега обали по кривој с[вј]едоџби и по његовој нејакости и сасвијем га разурише. И побљеже у Паштровиће. И вишеречени игуман Стефан и гувернадур Нико к вама неправедне сетенције донесоше које бљеху учињене по ријечих неправеднијех свједоках. И молише се да их потпишем вр[x] њих душе да је истина. И ми право не и[н]фoрнани, ни ту работу избистрили, по ријечи њиховој потписах на праве људи. И послије тога на 1745. дође к нама један прави христијанин и рече: “Господине владико, доша сам к тебе не поради мита, ни поради богатаства, но поради своје душе да кажем право ко је пос[ј]ека онога маска црковнога, зашто виђу да се стога разурише Прибиловићи и Побори сви”. И каза право да га је пос[ј]ека Нико Пешов из Кубасах. И то нађоcмо чисто да је истина да га је исти Нико посјека. И зато чиним ово писмо исто и право да оне сетенције прве неправетне не ваљају ништа, ни да буду в[ј]epoвaте ни на један прави суд, но су учињене по нечистој с[вј]едоџби. И био је преварен преузвишени господин ђенера, како ми, те их је потписа. И ово писмо по души мојој чисто и право учиних и да буде вјеровато пред свакијем правијем судом.
1746, априла 5, на Стањевиће.
Архијереј Сава, рукоју потписа и мохуром мојијем п[е]чатих
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 66 (1745—1746).
Нема коментара:
Постави коментар