Ванредном пpoвидуру Пјетpy Maњу
13. ІІІ 1761.
Пресвијетли преузвишени господине, господине мој мили,
Примих вашу пресвијетлу књигу с великом жалошћу, пошто разумљех зло које је окурило међу Црногорцима и Ришњанима, које зло пуно жалимо што је ђаво међу њима зградио, ма им није то први почетак, но давно ђаво међу њима пири да и веће зло буде. Mа ћемо видијет и разабрат како је било и тко је тому злу крив, пак ћемо и радит о миру, ако Бог да, веће поради Ваше доброте но поради Црногорацах и Ришњанах који с миром никад не хоте. И онога су првога убили на правду Бож[ј]y, ма сам ја слага да се не кољу. Ја ћу и сад радит колико најбоље узмогу. Мене кавга и зло није мило никад било, а камоли сад у моју старост.
И жудимо Ви от Бога сваке помоћи и здравља и поштења. И Бог Вас веселио!
1761, марта 13.
Арцибискуп Сава скандарински и приморски на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП (1760—1761).
Нема коментара:
Постави коментар