Ванредном провидуру Пјетру Ему
9. XII 1765.
Пресвијетли преузвишени господине, господине мој грљени,
Примисмо Вашу пресвијетлу књигу и све разумљесмо што заповиједате. Господине пресвијетли,ако смо у тијелу и слаби от болести, али смо у памети здрави, фала Богу. Ми смо сваке недјеље силали своје људи да гледају иде ли та болест напријед к нама, ма фала Богу, овамо се не примиче но како је љетос била у Подгорицу и преко Подгорице, тако је и сад, а Црна Гора, и Ријечка нахија и Црвничка нахија, и Жабљак, и пут Скадра - све здраво, фала Богу. А ми често пишемо главарима да се сваки чува. И чувају се добро, а Бог ћe све учуват, а знамо да су ти неки напунили главу који су тамо доходили, ма нијесу све право казали, а ми ти право пишемо како је. И ако бисмо што изнова разумљели, бисмо Ви та[ј] час дали на знање.
И ми смо на Вашу службу и моја старост да Ви је препоручена, а ми Ваши усрдни богомољци, и просимо Ви у Бога свакога добра и поштења.
1765, дек[емвра?] 9.
Владика Сава на службу
Оригинал,
писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 92 (1763—1765).
Нема коментара:
Постави коментар