Ванредном пpoвидуру Винченцу Гритију (15. XI 1748.)

 

 

 

 

 

Ванредном пpoвидуру Винченцу Гритију 

15. XI 1748. 

Пресвијетли преузвишени [господине, господине мој] грљени,

Примио сам Ваш пречасни лист који сам прочатио с великом жалошћу разумијући Ваш велики огањ и жалост, и нестиму коју Ви је нанио проклети Савић Кнежев и син Пера Жутковића јошт су два друга који су пролили у та[ј] град ту праведну крв а властелина. Да Господин Бог допушти, и твоја преведра мудрост, и она праведна крв која ће вапит от земље у Бога тако да се [на] њих пролије. И уздам се у Бога и у Вашу мудрост. Нека, мало по мало. Дуга је рука преведрога принципа. Свијет се вљаћа његовом мудрошћу. Домислиће се и тијема малоумнијема и злијема. А што сте писали да му главу донесу, нема тко, зашто су то што су ту запали све сиромаси невољни, немају људих, но би велику задужбину учинио да их пушташ и каритад оно[ј]зи праведној крви која је ту пролита, пак господине пресвијетли кривцу слану руку, мало помало, Бог хоће учинит правицу. И заповиједа[ј] ми што смо могући да служимо. 

И молимо Господина Бога за Вашу преведрост 

1748, нојемврија 15. 

Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу 

Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 69 (1748—1749).