Ванредном провидуру Mаркантонију Тревизану
Стањевићи, 6. VII [1737—1738 (?)]
Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине прегрљени,
Звали смо Вука Махину и показали му све твоје заповиједи и обећаје се да ће се умирит с Перезићем, и за остало све. Јако љуби те с твојом заповијеђу. Ако их узможемо помирит, радићемо пак да ти се дођу поклонит. И молимо Ваше пресвијетло и преузвишено господство пуштај ми тога сиромаха Марка Вукићевића, зашто ту погибе сиромах прав, а у корист бољу није ништа е ту стоји, но га пушти, молим те како мога принципа. А ми смо слуге твоје вљерне и досад и бићемо и посад. Обећајемо се докле будете на ове стране да ћемо Bе вљерно служит и молимо Ве заповиђ ите Паштровићима нека врате Вуку Махини ону пушку, зашто је ш ње највећа мутња.
И клањамо Ви се и жудимо Ви добра здравља и свакога поштења.
Августа 6, на Стањевиће
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 57
(1737—1738).
Нема коментара:
Постави коментар