Ванредном провидуру Марку Кверинију
12. IX 1740.
Пресвијетли и преузвишени мој господине, госпoдинe мили,
Ми нижеименовани и ваздашњи и вљерни слуге Ваше преведрости окужајемо се зашто Ве нијесмо поздравили има пуно времена. Зато шиљемо нашега калуђера ђакона Стефана да се поклони от наше банде и поздрави мило и драго Ваше пресвијетло и преузвишено преузвишено господство. И молимо те преведри принципе, за те Maxине, сиромахе, пуштa[ј] их. Они су ти вазда у руке. Погибoше и помријеће сиромаси, а вљеруј мене худому и слабому да нијесу криви нимало, но мећу бреме туђе на њих. Ми знамо тко је крив. Ту не улазе, но гину јадни и прави сиромаси и гњију у тавницу ни криви ни дужни. Смилуј се преведри принципе, на своје судите невољне.
И молимо Господина Бога за Ваше пресвијетло и преузвишено господство.
1740, сек[темвра?] 12.
Бискуп Сава цетињски, и скандариј[ски], и приморски на службу ваше преведрости
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 60
(1740—1741).
Нема коментара:
Постави коментар