Ванредном провидуру Ђованију Батисти Албрицију
2. V 1742.
Пресвијетли и преузвишени мој господине, господине мили,
Ми нижеименовани чујемо да хоћете ходит пут Млетаках. У добри час! И хоћемо остат у великој жалости, ма се надамо да ћете Вашијем добријем срцем и оком и отуда на нас погледиват како сте нас научили. И молимо Ваше пресвијетло и преузвишено господство да бист који начин учинили, приђе него пођете, у ову крајину да би вљеру учинио, пак и град да бисте им отворили. Фала Богу, ова је крајина здраво, пак и те таице да им ослободите от великијех муках, зашто ти ја право пишем и кажем како мому принципу. Ако тако не учините, сви су справни на зло. Немојте послије мене кривит. Препоручујемо Вашему пресвијетлому преузвишеном господству кнеза Петра Лазаровића, зашто му је доста беспута. А млада господа, коју сте поставили, како су почели, неће добро ништа бит, но ће поклат Грбаљ. А к Вашему пресвијетлому господе сви с лажама доходе, како то добро знамо.
И клањамо се и молимо Господа Бога за ваше господско здравље.
1742, маија 2.
Бискуп Сава скандаријски и приморски на службу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП
124 (1742—1743).
Нема коментара:
Постави коментар