Ванредном провидуру Валерију Антелмију
2. IX 1751.
Пресвијетли преузвишени господине, господине мој грљени,
Давамо на знање Вашему пресвијетлому преузвишеному господству како чујемо да се чине и хоћe се учинит неке новитаде у држави преведрога принципа, а бојим се без вашега знања и без дукале преведрога принципа. Доша је један протопоп и један игуман, из Котарах оба, и ето их у игумна на Савину у манастир али на [Т]оплу и хоте да се постављају владикама на Делмацију и над Новијем, а да их посвете владике који су у т[у]рско, босански и херцеговачки, и да се стану на сабор и на вијећу у Требиње. Не знам, преведри принципе, је ли ваше заповијед. Толико мене подиже она ваздашња љуба и вљерна служба дат Ви на знање. А тако ми се чини да је то ђело допуштато от преведрога принципа да би то било у наше руке да их посветимо који стојимо у држави преведрога принципа и који сваки дан служимо непрестано и обећајемо се до наше самрти. Гледај, преведри принципе, да ти се сва крајина не ребела. И тому је начелник Јово Џаковић с дружином. И ми нашу дужност испуњамо, а ти си господар, чини како хоћеш. И знате да смо Ваши вазда.
И молимо Господина Бога за Вашу преведрост.
1751, сек[темвра?] 2.
Бискуп Сава на службу вљерно
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УП 71 (1750—1752).
Нема коментара:
Постави коментар