Ванредном провидуру Ђованију Батисти Албрица
15. IX 1744.
Пресвијетли и преузвишени мој господине, а подине мили,
Ми нижеименовани покорно просимо проштење да нам опростите, зашто нијесмо могли приђе испунит дуг који смо дужни, зашто смо много трудни дошли с пута, паки је нас и крајина пуно утрудила, а све от велике жеље и усрђа, зашто имају двије године како смо пошли у Московију и, фалећи Бога, здраво смо и мирно путовали, и здраво дошли, и нашијем дошаствијем поздрављамо мило и драго Ваше пресвијетло и преузвишено господство и, слава Господину Богу, јесмо Bе нашли у доброме здрављу; зато се радујемо и веселимо и нам можете слободно заповиједат. Ми смо готови у свашто послужит колико јаци будемо. И ако питате за војску турску, имамо уфање у Господина Бога да се не бојимо ову годину, зашто нема фермана от цара да се хара ова земља. Тако имамо књиге от пријатељах, а Ваше пресвијетло и преузвишено господство и за то и друго боље знате.
И ми смо Ви на службу и молимо Господина Бога за Ваше пресвијетло преузвишено господство.
1744, сек(темвра?] 15. по нашему
Бискуп Сава скандаријски, и приморски, и Чрније Гори на службу
Оригинал, писан руком владике Саве. ИАК, фонд УПІ
65 (1744—1745).
Нема коментара:
Постави коментар