Ванредном пpoвидуру Антонију
Бембу
22. I 1730.
Пресвијетли и преузвишени господине, господине
предраги,
Протопоп Ђуро који је тамо доходио за поклонит се Вашему пресвијетлому и преузвишному господству дошо је и овден у наш слаби дом и много се је хвалио добротом Вашега пресвијетлога и преузвишенога господства. Исказао је нами како се је молио Вашему преузвишеному господству да бисте ослободили суђе паштровске от оне јадовите тамнице. Тако се и ми молимо и умиљено поклањамо Вашему преузвишеному господству да бисте их ослободили от те јадовите муке, зашто нијесу они ни криви, ма иако су суђе, нијесу послушани, ни стимани от тврдоглавога пука, колико нијесмо ни ми, ни наши кнезови послушани от тврдоглавога пука. Mа како смо и у прву [књигу] рекли, ваља да се ислужимо колико будемо јаци, еда Господин Бог обрати ове људи кaдгође на прави пут. А то све наслањамо на милост Господина Бога и на Вашу велику мудрост. Ми свећер додијевамо Вашему преузвишеному господству с нашом слабом памећу, ма ако је памет наша и слаба, али је љубав велика, а жалост и плач јошт већи гледајући где се крајина мути и разура, а ми бисмо ради да се напуња и да је веће пука на службу преведрога принципа, зашто имамо на врата куће велика злотвора, а тешко свуђе инoкoштини. Уздамо се у Ваше преузвишено господство да ћете ово смирит и угасит без ничијега велика зла посем сега. А доста га је било.
1730, ген[вара?] 22.
Данил вадика цетињски
Адреса: Пресвијетлому и преузвишеному господину и
господару софрапровидуру господину Антонију Бенбу у Нови или где буде
Оригинал, писан руком владике Данила. ИАК, фонд УГ
49 (1728—1730, бр. 325).
Нема коментара:
Постави коментар